Палубна баржа је познат призор у пројектима багеровања, изградњи река, развоју луке и транспорту тешке опреме. На први поглед, нема много тога да се објашњава. То је у суштини плутајућа челична платформа са великом отвореном палубом, дизајнирана да носи опрему или материјале које би било тешко или незгодно транспортовати конвенционалним пловилима.
Међутим, када пројекат почне, питање је ретко тако једноставно као: "Колико тона ова баржа може да носи?"
Ово је често једно од првих питања које добијамо када разговарамо о новој палубној баржи. Купац може затражити баржу од 500 тона или 1.000 тона, али сама цифра носивости не пружа довољно информација за одлучивање о коначним димензијама или структури. Две барже са истом номиналном носивошћу могу бити дизајниране веома различито јер могу да носе потпуно различите ствари.
Може се транспортовати грађевински материјал распрострањен по већем делу палубе. Други може да носи два велика багера. Трећина може месецима остати поред операције јаружања са генераторима, цевима, резервним деловима и другом опремом на броду. Укупна тежина може бити слична, али начин на који тежина стиже до палубе није.
Та разлика је место где стварна дискусија о дизајну обично почиње.
Опрема која се носи је важна колико и укупна тежина
Узмимо багер као пример.
Знати да је машина тешка 80 тона је корисно, али није довољно. Такође треба узети у обзир димензије машине, површину контакта са стазом, положај центра гравитације и предвиђену локацију на палуби.
Машина од 80 тона не примењује своју тежину равномерно на целу баржу. Његово оптерећење се преноси кроз одређене потпорне области. Када је неколико машина постављено близу једна другој, локално оптерећење на одређеним деловима палубе може постати много важније од укупне корисне носивости.
Из тог разлога, баржа за коју се рекламира да има велику носивост није аутоматски прикладна за сваки посао транспорта тешке опреме.
Током ране фазе пројектовања, често је корисније видети стварну листу опреме него добити само тражену тонажу. Цртежи опреме, димензије, фотографије или чак једноставан распоред утовара могу открити проблеме које један број корисног терета не може.
Исти принцип се примењује на дизалице, опрему за шипове, агрегате, челичне конструкције и друге инжењерске машине.
Већи носивост може створити још један проблем: газ
Постоји и практично ограничење које је лако превидети када се купци фокусирају само на носивост.
Баржа мора да стигне до локације пројекта.
Ово звучи очигледно, али у пројектима у унутрашњости и{0}}плитким водама, доступна дубина воде може постати одлучујући фактор. Купац може желети већи носивост, док река или језеро где ће баржа радити има ограничену дубину током дела године.
Једноставно повећање дубине пловила ради добијања веће носивости може повећати газ до тачке у којој баржа више не може безбедно да уђе у радни простор.
У овој ситуацији, решење није увек да се пловило учини „већим“ у конвенционалном смислу.
У зависности од ограничења навигације и услова пројекта, дизајнери ће можда морати да испитају однос између дужине, ширине, дубине, померања, тежине конструкције и потребне носивости. Шири или дужи труп може пружити још један начин за постизање потребне носивости, иако се то такође мора проверити у односу на ограничења пловидбе, захтеве стабилности, трошкове изградње и стварну руту рада.
Због тога треба разговарати о дубини воде пре него што се финализирају основне димензије.
За пројекат{0}}плитке воде, најкориснија баржа није нужно она која може да носи највише на папиру. То је онај који може да носи потребну опрему и да ипак стигне до радног простора под очекиваним условима оптерећења.
Иста палубна баржа може играти веома различите улоге
У неким пројектима, баржа је углавном транспортно пловило.
Опрема се утоварује на једну локацију, вуче на другу локацију, истоварује, а затим се враћа на следеће путовање. Фокус може бити на употребљивој површини палубе, носивости, распореду утовара и вучи.
У другим пројектима, баржа остаје на градилишту дужи период.
Пројекат јаружања је добар пример. Усисни багер може имати ограничен простор за резервне цевоводе, алате, генераторе, опрему за одржавање и друге помоћне материјале. Баржа на палуби може да обезбеди додатни радни и складишни простор у близини багера.
Аранжман није увек исти од једног пројекта до другог. Неким оператерима ће можда требати више простора за цевоводе и опрему. Други могу користити баржу првенствено за транспорт помоћних машина између различитих радних локација.
Дугорочни{0}}радови на изградњи могу да изазову још један скуп захтева. Ако се пловило користи као радна платформа, а не само за транспорт, темељи опреме, аранжмани за привез, сигурносне ограде и распоред палубе могу постати дио дискусије.
Предвиђена улога барже стога треба да буде идентификована пре изградње, а не након што је труп већ завршен.
Не-самоходни- не значи да се позиционирање може занемарити
Многе инжењерске палубне барже нису{0}}самоходне-и зависе од тегљача за кретање.
За релативно кратке{0}}превозе или пројекте који раде у дефинисаној области, овај аранжман може бити практичан јер пловилу није потребан комплетан погонски систем. Механички системи на броду су једноставнији, а захтеви за одржавање могу да се разликују од оних код пловила са сопственим погоном{2}}.
Али када баржа стигне до радилишта, потребно је одговорити на још једно питање: како ће остати тамо где је потребна?
Ово у великој мери зависи од пројекта.
Баржа која се користи само за привремени транспорт може имати различите захтеве од брода који подржава рад на шиповима или управља тешким машинама са фиксне локације. Струја воде, ветар, расположива површина за сидрење, оближње структуре и прецизност коју захтевају грађевински радови могу утицати на распоред позиционирања.
Не постоји јединствени пакет за сидрење који је аутоматски исправан за сваку палубну баржу.
Услови пројекта треба да одреде да ли је потребна додатна опрема за вез, системи за сидрење или други аранжмани за позиционирање.
Коришћење на копну и коришћење у близини мора се разматрати од почетка
Још једно питање које се повремено појављује током дискусија о пројекту јесте да ли се баржа дизајнирана за унутрашње радове касније може користити у близини обале.
Одговор зависи од тога како је пловило уопште дизајнирано.
Заштићени унутрашњи пловни путеви и приобално окружење не стварају исте услове рада. Дубина воде може бити главна брига у ријеци, док вјетар, таласи, кретање пловила, корозија, структурна оптерећења, стабилност и примјењиви захтјеви могу постати значајнији у окружењу близу обале.
Додавање неколико делова опреме након изградње не мења нужно основну основу дизајна пловила.
Ако купац очекује да баржа ради у окружењу близу обале, боље је идентификовати тај захтев током почетне фазе пројектовања. Предвиђено радно подручје, очекивани услови околине и релевантни захтеви се тада могу сматрати делом дизајна пловила.
Овим се избегава третирање промене радног окружења као мање модификације након што је пловило већ изграђено.
Које информације су заправо корисне када се разговара о новој палубној баржи?
Захтев типа „Треба нам баржа од 1.000 тона” је полазна тачка, али је само полазна тачка.
У пракси, следеће информације обично чине дискусију о дизајну много продуктивнијом:
Шта ће се носити?
Колико тежи највећи појединачни комад опреме?
Које су његове димензије?
Да ли је тежина равномерно распоређена или концентрисана кроз гусенице, точкове, ноге или друге тачке подршке?
Колико је површине палубе потребно након што се остави простор за утовар и осигурање?
Која је минимална доступна дубина воде дуж оперативне руте?
Постоје ли ограничења дужине или ширине пловила?
Да ли ће баржа само транспортовати опрему или ће остати на лицу места као радна платформа?
Да ли ће радити у реци, језеру, заштићеној луци или близу обале?
Ова питања могу изгледати као основна, али могу значајно да промене коначну посуду.
На пример, сваки од два пројекта може захтевати приближно исту носивост. Један се налази у широкој, дубокој луци и превози материјале који се могу распоредити по палуби. Други је у плиткој реци и носи машинерију на гусјеницама. Било би тешко оправдати коришћење потпуно истог дизајна барже за оба пројекта.
За прекоморске пројекте, баржа је само један део плана испоруке
Када се пловило испоручује у другу земљу, дизајн је повезан са начином испоруке и коначном употребом.
Купац ће можда више волети да добије основну баржу и инсталира неку опрему локално. Други пројекат може захтевати више радова на опремању да се заврши пре отпреме јер одговарајућа опрема или објекти за инсталацију нису лако доступни на одредишту.
Планирање транспорта је такође важно.
Величина пловила, одредиште, рута, услови у луци и доступни начини транспорта могу утицати на то како је пројекат организован. Ове детаље је лакше решити пре изградње него након што је пловило завршено.
За инжењерске пројекте, сам брод не би требало да буде одвојен од остатка оперативног плана.
Палубна баржа која је технички погодна, али тешка за испоруку, опремање или интеграцију у локални пројекат и даље може да изазове кашњења.
Једноставни бродови и даље захтевају пажњу на утовар и одржавање
Пошто баржа на палуби има мање сложених оперативних система од багера или{0}}плоча на сопствени погон, понекад се сматра да захтева веома мало пажње.
Труп је можда једноставан, али услови рада нису увек једноставни.
Поновљени утовар и истовар могу истрошити површину палубе. Тешка опрема може створити концентрисано оптерећење. Заварене површине и конструктивни спојеви остају подложни сталном напрезању. Пловила за унутрашње пловидбе могу доживети абразију од седимента и радних материјала, док се пловила која се користе у морском окружењу суочавају са додатним проблемима корозије.
Редовне инспекције треба да се фокусирају на области које се заправо највише хабају, а не на претпоставку да сваки део пловила доживљава исте услове.
Распоред утовара такође заслужује пажњу.
Опрему треба поставити према одобреним условима оптерећења. Када се утовари, треба проверити стварни трим и листу пловила. Неравномерна расподела тежине може утицати на стање пловила, а свака операција баласта треба да прати одобрене процедуре и оперативне захтеве пловила.
У практичном смислу, баржа на палуби може изгледати као велика празна платформа, али положај неколико тешких машина може променити како се та платформа понаша у води.
Избор барже око пројекта
Најкориснији приступ је започети са самим пројектом.
Уместо да прво изаберете стандардну баржу, а затим да покушате да уградите пројекат у њу, прво треба прегледати услове рада.
Шта треба носити? Где ће брод радити? Колико је дубока вода? Како ће опрема бити учитана? Да ли ће се баржа често кретати или остати на једној локацији? Да ли пројекат укључује заштићене унутрашње воде или услове у близини обале?
Када ови одговори буду доступни, дискусија о носивости, димензијама палубе, структурном оптерећењу, нацрту и опремању постаје много конкретнија.
Палубна баржа је често један од најмање компликованих пловила у{0}}инжињерском пројекту заснованом на води. Та једноставност је и његова предност. Правилно дизајнирана отворена палуба може подржати много различитих задатака без потребе за потпуно другачијим пловилом за сваки од њих.
Али „једноставно“ не значи да сваки пројекат може да користи исти дизајн.
Најприкладнија палубна баржа је обично она дизајнирана на основу стварне опреме, услова воде, распореда утовара и начина рада-а не само она са највећим бројем написаним поред њеног носивости.
